Kako skladištiti pelet tokom zime bez vlage

Džak peleta koji je pokisao ne gubi samo uredan oblik. Granule upijaju vlagu, raspadaju se u piljevinu i mogu napraviti problem pri sagorevanju, transportu do kotla i čišćenju sistema. Zato pitanje kako skladištiti pelet tokom zime nije sporedan detalj nakon kupovine, već deo pripreme za pouzdano grejanje cele sezone.

Pelet je fabrički presovano gorivo sa malim sadržajem vlage. Upravo zato mu voda, kondenzacija i vlažan pod najviše smetaju. Dobra vest je da zaštita ne zahteva poseban magacin: potreban je suv prostor, odvajanje od poda i nekoliko jednostavnih pravila pri slaganju džakova.

Najbolje mesto za skladištenje peleta zimi

Najsigurnije rešenje je zatvoren, suv i provetren prostor. To može biti garaža, pomoćna prostorija, suv podrum, šupa bez prokišnjavanja ili posebno uređen deo kotlarnice. Prostor ne mora biti topao, ali mora biti zaštićen od kiše, snega, podzemne vlage i naglih promena temperature koje stvaraju kondenzaciju.

Garaža je često praktičan izbor jer omogućava lak istovar i pristup džakovima. Ipak, proverite da li se zimi na podu zadržava voda koju unose automobili, sneg sa guma ili kiša. Ako se to dešava, pelet postavite dalje od ulaza i obavezno na palete.

Podrum može biti dobar samo ako je zaista suv. U mnogim kućama upravo je podrum najrizičnije mesto, jer se vlaga ne vidi uvek kao lokva. Hladni zidovi, miris memle, orošene cevi i vlažne fuge upozoravaju da prostor nije odgovarajući za dugotrajno čuvanje peleta. U tom slučaju je bolje pronaći suvu šupu ili deo garaže nego osloniti se samo na ambalažu džakova.

Kotlarnica je pogodna za manju zalihu koju trošite tokom nekoliko dana ili nedelja. Veću količinu ne treba gurati neposredno uz kotao. Pored bezbednosnog razmaka, previše džakova u maloj kotlarnici otežava prilaz, redovno čišćenje i servis uređaja.

Pelet nikada ne držite direktno na podu

Betonski pod može izgledati potpuno suv, a ipak prenositi vlagu na donje džakove. Posebno je to izraženo u prizemnim prostorijama, podrumima i objektima bez dobre hidroizolacije. Zato između poda i peleta treba napraviti vazdušni razmak.

Najjednostavnije su drvene ili plastične palete. Paleta podiže džakove nekoliko centimetara, smanjuje dodir sa hladnim betonom i omogućava da vazduh cirkuliše ispod robe. Za kućne zalihe mogu poslužiti i čiste, čvrste drvene letve, ali paleta je stabilnije i praktičnije rešenje kada se skladišti više džakova.

Ne naslanjajte džakove potpuno uz zid. Ostavite nekoliko centimetara prostora kako biste mogli da proverite stanje iza zalihe i da vazduh prolazi. Taj razmak je naročito važan uz spoljne zidove, gde se zimi češće stvara kondenzacija.

Ako pelet čuvate na paleti koju ste dobili prilikom isporuke, ne skidajte zaštitnu foliju odjednom. Otvorite je samo onoliko koliko vam je potrebno za tekuću potrošnju. Tako ostatak pakovanja ostaje dodatno zaštićen od prašine i slučajnog kvašenja.

Kako pravilno složiti džakove

Džakove slažite ravno i stabilno, bez prevelikog opterećenja donjih redova. Kod fabrički upakovanog peleta najbolje je zadržati originalan raspored na paleti dok god je to moguće. Ako paletu rasturate, ne pravite previsoke nestabilne stubove koji se mogu srušiti pri uzimanju džakova.

Prvo trošite pelet koji je prvi dopremljen. Ovo jednostavno pravilo sprečava da nekoliko džakova ostane zaboravljeno do sledeće sezone. Kada kupujete dopunu usred zime, novu robu postavite iza ili pored postojeće zalihe, a stariju držite pristupačnom.

Zaštita od vlage je važnija od dodatnog grejanja

Česta greška je mišljenje da pelet mora biti u jako toploj prostoriji. Ne mora. Mnogo je važnije da prostor bude suv i da nema direktnog kontakta sa vodom. Preterano zagrevanje male prostorije, uz lošu ventilaciju, može čak doprineti stvaranju kondenzacije na hladnijim površinama kada temperatura oscilira.

Džakovi peleta već imaju fabričku ambalažu, ali ona nije zamena za suv magacin. Tanka plastika se može probušiti pri prenošenju, a voda koja duže stoji oko džaka može prodreti kroz oštećenje ili spoj ambalaže. Zato je korisno pregledati donje redove, naročito nakon obilne kiše, topljenja snega ili pranja prostora.

Ako primetite pocepan džak, odmah ga premestite na suvo i potrošite pre neoštećenih pakovanja. Pelet koji se pretvorio u vlažnu, zbijenu masu ne treba sipati u rezervoar kotla. Može napraviti zastoj u pužnom transporteru, lošije sagorevati i povećati količinu pepela.

Da li pelet može da stoji napolju?

Pelet može kratkotrajno stajati napolju samo ako je na paleti, potpuno prekriven i zaštićen sa svih strana od padavina. I tada postoji rizik od kondenzacije, vetra koji podvlači kišu i vlage koja dolazi odozdo. Zimski uslovi u Pomoravlju često znače smenu kiše, magle, mraza i topljenja snega, pa improvizovano skladištenje pod ceradom nije dobro rešenje za celu sezonu.

Ako nemate zatvoren prostor, napravite najmanje zaštićeni kutak pod čvrstim nadstrešnicom. Paleta mora biti izdignuta od tla, cerada ne sme ležati direktno na džakovima, a bočne strane treba ostaviti tako da vazduh može da prolazi. Potpuno zatvaranje ceradom do zemlje može zadržati vlagu unutra umesto da je spreči.

Nikada ne ostavljajte pelet direktno na zemlji, šljunku ili pločama u dvorištu. Čak i kada ne pada kiša, vlaga iz podloge i jutarnja kondenzacija mogu oštetiti donje džakove.

Bezbedan razmak od kotla i izvora toplote

Pelet je gorivo i mora se čuvati odgovorno. Ne držite džakove uz kotao, dimnjak, peć, električne grejalice ili druge izvore toplote. Potreban razmak zavisi od tipa uređaja i uputstva proizvođača kotla, zato se uvek pridržavajte propisanih bezbednosnih udaljenosti za vaš sistem grejanja.

Prolaz do kotla, ventila, dimnjaka i električne instalacije treba da ostane slobodan. To je važno i za svakodnevno dopunjavanje i za slučaj servisa. U kotlarnici ne treba držati zapaljive tečnosti, karton, krpe natopljene uljem i nepotrebnu ambalažu zajedno sa zalihom peleta.

Za domaćinstva koja koriste pelet tokom cele zime praktično je podeliti zalihu na dva dela: manju količinu držati bliže kotlarnici za dnevnu upotrebu, a ostatak u suvom skladišnom prostoru. Tako se kotlarnica ne zatrpava, a dopuna rezervoara ostaje jednostavna.

Koliko peleta kupiti i gde napraviti zalihu

Količina zavisi od kvadrature, izolacije objekta, snage kotla, podešavanja sistema i zime. Kuća sa dobrom fasadnom izolacijom i kvalitetnom stolarijom trošiće drugačije od starijeg objekta sa gubicima toplote. Zato je korisno pratiti potrošnju iz prethodne sezone i ne procenjivati zalihu samo prema površini kuće.

Ako imate prostora, ranija nabavka većeg dela zalihe olakšava organizaciju grejanja kada krenu hladni dani. Međutim, kupovina veće količine ima smisla samo ako možete obezbediti suvo skladištenje. Bolje je naručiti manje količine u više navrata nego ugroziti čitavu paletu u vlažnoj prostoriji.

Kupcima iz Jagodine i okoline dostava direktno na adresu olakšava da pelet odmah smeste na pripremljeno mesto, bez dodatnog pretovara i izlaganja kiši. U Promax Trade-u možete proveriti dostupnost i organizovati nabavku prema prostoru koji imate, bilo da pripremate nekoliko džakova ili zimsku zalihu za celo domaćinstvo.

Kratka provera pre zime

Pre nego što stignu prvi jači mrazevi, pregledajte prostor u kojem stoji pelet. Potrebno je da proverite da li krov ili nadstrešnica prokišnjavaju, da li je pod suv, da li palete stabilno stoje i da li oko džakova ima dovoljno prostora za prilaz. Pogledajte i donje redove zalihe, jer se oštećenja najčešće prvo pojave tamo gde se ne vide na prvi pogled.

Dobar pelet, suv prostor i uredno složeni džakovi znače manje zastoja kada grejanje najviše radi. Nekoliko paleta i malo pažnje pri rasporedu danas mogu sačuvati gorivo, kotao i mirnu zimsku rutinu sutra.